U cilju dokazivanja patogenosti Erwinia amylovora u obolelim uzorcima jabučastog voća, sasvim uspešno se može primeniti test inokulacije nesazrelih plodova raznih sorti voćaka i drugih biljnih vrsta (kruške, jabuke, dunje, mušmule, šljive, kajsije, višnje, trešnje, džanarike, divlje kruške, gloga, japanske jabuke, japanske dunje, šipka i limuna)

Osim celih plodova, mogu se inokulisati i kriške plodova kruške i jabuke, mahune pasulja, plodovi paprike i kriške krompira (Arsenijević i Sremac Smiljana, 1993; Arsenijević, 1997).   Za veštačku inokulaciju nesazrelih plodova korišćeno je više raznih vrsta i sorti biljaka, kako bi se utvrdilo koja od njih najbrže reaguje pojavom nekroze i stvaranjem bakterijskog eksudata (tab. 7). Testirani su plodići sledećih vrsta i sorti biljaka: kruška (Pyrus domestica Medicus.) - sorte: viljamova, kaluđerka, pasakrasan i santa marija; jabuka (Malus domestica Borkh.) - sorte: ajdared i spergold; dunja (Cydonia oblonga Mill.) - sorta: leskovačka; mušmula (Mespilus germanica L.) - domaća mušmula; šljiva (Prunus domestica L.) - sorta: stenli; kajsija (Prunus armeniaca L.) - sorta: mađarska najbolja; višnja (Prunus cerasus L.) - ekotip: oblačinska (izdvojen iz spontane populacije); trešnja (Prunus avium L.) - sorte: stela i germerdorfska; đanarika (Prunus cerasifera Ehrh.); divlja kruška (Pyrus piraster Burgs.); glog (Crataegus monogyna Jacq.); japanska jabuka (Diospyros kaki L.); japanska dunja (Chaenomeles japonica (Thunb.) Lindl.); šipak (Rosa canina L.); i limun (Citrus limonum Risso.).

Inokulacija mladih, nesazrelih plodića je obavljena nanošenjem kapi suspenzije bakterija, ubodom igle na po tri mesta u tkivo plodića (u vidu trougla). Potrebna suspenzija bakterija je dobijena korišćenjem bakterijskog eksudata formiranog na nesazrelim plodićima šljive (prethodno inokulisanim), unošenjem nekrotičnih čestica (uzetih sa tkiva obolelih voćaka) u tkivo plodova, ili upotrebom macerata. Inokulisani plodići su održavani u vlažnoj komori 1-2 dana, a potom postavljani na laboratorijske stolove, pri uslovima sobne temperature. Rezultati su očitavani posle 2 do 12 dana od inokulacije (Arsenijević et al., 1994 c; Arsenijević i Jovanović Gordana, 1997, 1999). Kontrolni, nesazreli plodići tretirani su vodom.

Inokulacija nesazrelih plodova raznih voćaka i drugih vrsta biljaka u priručnim laboratorijama

Provera patogenosti je obavljena inokulacijom raznih sorti nesazrelih plodova kruške, jabuke, dunje, mušmule, šljive, kajsije, višnje, trešnje, zatim djanarike, divlje kruške, gloga, japanske jabuke, japanske dunje, šipka i limuna, ubodom igle (tab. 1). Korišćena je suspenzija bakterija poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića upotrebom macerata, dobijenog gnječenjem nekrotičnog tkiva. U tab. 7 prikazano je vreme pojave nekrotičnih promena i formiranja kapi bakterijskog eksudata na inokulisanim plodićima raznih biljnih vrsta korišćenih u našim istraživanjima

                     .  

 Sl.1 i 2. Inokulacija nesazrelih plodova  kruške i dunje - nekroza i pojava kapljica  

bakterijskog eksudata bakterije Erwinia amylovora.

Za identifikaciju patogena Erwinia amylovora u uslovima priručne laboratorije, mogu se primeniti opšte poznati testovi i metode, ali i neki modifikovani postupci, iz razloga nepostojanja kompletne laboratorijske opreme i tehnike rada (Arsenijević et al, 1994 b; Jovanović Gordana i Arsenijević, 1998 a,b; Arsenijević i Jovanović Gordana, 1997, 1998, 1999;).

Pri proveri patogenosti, može se izvršiti inokulacija lišća duvana i muškatle, inokulacija mladara jabuke, kruške i dunje, cvetova kruške i mladih, tek zametnutih, plodića kruške, kao i inokulacija nesazrelih plodova raznih sorti voćaka i drugih biljnih vrsta (kruške, jabuke, dunje, mušmule, šljive, kajsije, višnje, trešnje, džanarike, divlje kruške, gloga, japanske jabuke, japanske dunje, šipka i limuna),

Osim toga, mogu se inokulisati kriške plodova kruške i jabuke, mahune pasulja, plodovi paprike i kriške krompira (Arsenijević i Sremac Smiljana, 1993; Arsenijević, 1997).  Proučeno je i ponašanje bakterija prema Gramu i serološki test aglutinacije na mikroskopskim pločicama

Testovi patogenosti

U uslovima priručne laboratorije postupak identifikacije patogena je skraćen, jer se ne obavlja izolovanje bakterije na hranljivoj podlozi, već se koristi bakterijski eksudat dobijen veštačkom inokulacijom nesazrelih plodića voćaka. Od tako dobijenog bakterijskog eksudata, pripremana je suspenzija bakterija koja je korišćena u daljem radu, kako pri proveri patogenosti, tako i kod bakterioloških testova: ponašanja bakterija prema Gramu i pri serološkom testu aglutinacije na mikroskopskim pločicama.

- Inokulacija lišća duvana i muškatle                                                                          

Provera patogenosti na listovima duvana i muškatle obavljena je ubrizgavanjem suspenzije bakterija, dobijene korišćenjem bakterijskog eksudata formiranog na nesazrelim plodićima, prethodno inokulisanim česticama obolelog tkiva voćaka. Inokulacija je vršena medicinskim špricem ubrizgavanjem suspenzije bakterija u lisno tkivo (Arsenijević i Jovanović Gordana, 1999).Inokulisane biljke su održavane u uslovima sobne temperature 24 časa, posle čega je utvrđivana pojava nekrotičnih promena, odnosno pojava hipersenzibilnosti ovih biljaka. Inokulacija lišća duvana i muškatle vodom korišćena je kao negativna kontrola.

- Inokulacija lišća duvana i muškatle

U uslovima priručne laboratorije izvršena je inokulacija lišća duvana i muškatle. Nakon 24 časa od inokulacije, medicinskim špricem, korišćenjem suspenzije bakterija, poreklom od eksudata sa prethodno inokulisanih plodića, (izvršenim pomoću nekrotičnog tkiva obolelih voćaka) dolazi do nekrotičnih promena, odnosno pojave hipersenzibilne reakcije, što ukazuje na moguće prisustvo patogene bakterije E. amylovora ili P. s. pv. syringae. Prilikom inokulacije lišća duvana i muškatle vodom ne uočavaju se nikakve promene.

Simptomi bolesti: Parazit se razvija na svim zeljastim delovima breskve, najveže štete pričinjava na lišću. Odmah nakon kretanja vegetacije na mladom lišću se zapažaju promene u vidu nabora bledo-žute ili bledo-zelene nijanse na licu lista, a sa naličja se uočavaju udubljenja. Lišće se deformiše, uvija i zadeblja. Može biti zahvaćen deo list ili cela liska što zavisi od vremena infekcije. Krajem proleća list postaje ljubičasto-crvenkast sa sivkastom prevlakom koja se nalazi na licu lista. Obolelo lišće nakon izvesnog vremena opada, a nakon toga dolazi do ponovnog listanja breskve. Zaraženi mladari, takodje, mogu biti zaraženi, kraći su, deblji i izumiru nakon pojave sivkaste micelijske navlake.

Ciklus razvoja: Kada je prohladno i vlažno vreme s proleća, tokom bubrenja i otvaranja pupoljaka, spore klijaju i nficiraju mlado lišće i cvetove u pupoljku. Do zaraze dolazi samo ukoliko askospore dodju u kontakt sa nediferenciranim tkivom biljke domaćina, Micelija parazita brzo raste interćelijski ispod gornjeg epidermisa, stimulišući intenzivan porast ćelije, što dovodi do porasta i povećanja lista i pojave tipičnih simptoma. Parazit samo jednom tokom godine pričinjava infekciju – u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka. Kasnije biljno tkivo postaje otporno na dejstvo patogena.

Štetnost: Kovrdžavost lista breskve je jedna od najopasnijih bolesti breskve i nektarine, Patogen redje parazitira badem, a vrlo retko kajsiju. Parazit može naneti vrlo velike ekonomske štete Parazit izaziva direktne i indirektne štete.

Direktne štete se manifestuju kovrdžanjem lišća, koje dobija crvenkastu boju i dolazi do njegovog prevremenog opadanja. Potom breskva ponovo počinje da stvara lisnu masu (dolazi do retrovegetacije), čime se stablo breskve iznuruje i tako voćka nepripremljena, ulazi u zimski period kada i manji mraz može prouzrokovati njeno izmrzavanje (indirektne štete).

U našim krajevima voćke su nekih godina izložene opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. Oni se javljaju u vreme cvetanja voćaka kada mogu potpuno ili delimično da unište neotvorene cvetove, otvorene cvetove ili tek formirane plodiće. U zavisnosti od voćne vrste sorte, položaja grana u kruni i dr., nabubreli cvetni pupoljci (pred otvaranjem) mogu da izdrže - 5⁰C, otvoreni cvetovi mogu nastradati na - 2⁰C, a tek zametnuti plodići na - 1⁰C.

Mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva svode se u osnovi na usporavanje vegetacije, odnosno usporavanje faze cvetanja i sprečavanje snižavanja temperature na kritičnu tačku.

Neke od mera u cilju sprečavanja poznih mrazeva su:

U pojedinim regionima sa tradicionalnim gajenjem merkantilnog krompira (područje Leskovca), zbog niske cene krompira, otežanog izvoza ali i šteta koje poslednjih godina pričinjava moljac krompira (Phthorimaea operculella), proizvodjači se sve više opredeljuju za gajenje mladog krompira u plastenicima. Sadnja se obavlja tokom decembra, a već krajem marta ili početkom aprila mladi krompir se iznosi na tržište po znatno višoj ceni.

Zbog povoljnih uslova koji vladaju u plastenicima, prvenstveno povišene temperature, dolazi do bržeg nicanja krompira. Seme krompira koje se koristi za sadnju, često, potiče iz sopstvene proizvodnje. Ono nije kontrolisano, tako da se ne retko dešava da su i krtole sa oštećenjima od moljca krompira,na kojima se nalaze položena jaja, larve i lutke. Unošenjem oštećenih krtola krompira u plastenik prilikom sadnje došlo je do izleta imaga gde su nakon kopulacije    položena  jaja na lišće iz kojih su se ispilile gusenice.

U toku pregleda mladog krompira u plastenicima već tokom 23.februara 2016. na području Leskovca, lokalitet Donje Stopanje, registrovana je pojava jaja i gusenica L4 stupnja  u minama na mladom lišću krompira u plasteniku (sl.1,2,3,4). 

 Sl.1.2.3.4. Moljac krompira (Phthorimae operculella) registrovan 23.februara 2016.

u usevu mladog krompira gajenom u plasteniku

Tripsi su sitni insekti dužine 1-1,5 mm sa tankim krilima i dugim resama na njima. Povrtari ih često zovu "iglice". Lako se skrivaju medju lišćem ili laticama cvetova. Dobro lete ali vetar ih lako prenosi na veće daljine. Kao i kod većine sitnih insekata, imaju veći broj generacija godišnje . Zavisno od biljaka kojima se hrane ima više vrsta tripsa. Najpoznatiji je Trips tabaci koji se hrani na duvanu,luku, pasulju, boraniji, paprici ,cveću itd, Frankliniela intonsa na lucerki i povrću , Trips gladioli, hrani se cvećem, a posebno na gladiolama, Francinela fusca, Frankliniella occidentalis itd.

Na cveću nesme biti oštećenja, a tripsi se uglavnom hrani cvetovima i   listovima   ruža, gerbera, gladiola itd. Većina se hrani polenom ili koji je najkvalitetniji i energetski najbogati deo biljaka. Tripsi imaju usni aparat sa testericom kojom probijaju kutikulu na listovima ili laticama cvetova i sišu sokove iz ćelije. Posle sisanja u ispražnjeni deo ćelije udje vazduh i dolazi do obezbojavanja cvetova. Najmanji ubod znači da se cvetovi ne mogu prodati.

Odrasli tripsi lete .U većini slučajeva radi se uglavnom o ženkama koje polažu jaja i bez mužjaka. Mužjaci su retki. Ženke imaju testericu na legalici, raseca   i polaže jaja u tkivo. Kada se u listu razvije larva, izlazi iz lista ili latice cveta i počinje ishranu sa polenom ili sokovima cvetova i listova. Ima L1 i L2 ( dva stupnja) i kada se razvije larva L2 , pada na zemlju formira lutku odnosno predlutku .Ona je je slična larvama ali ima manja krila penje se na list odnosno cvet ali se ne hrani. Posle nekoliko dana  izlaze prava imaga koja lete. Kalifornijski trips se razvija za oko 3 nedelje.

Poznavanje biologije je bitan faktor za suzbijanje. Insekticidi koji se koriste mogu delovati na imaga odrasle forme i larve L1 i L2, a na jaja ne mogu, niti na predlutku u plitkom delu zemlje.

Suzbijanje tripsa