Rhizoctonia solani živi saprofitno u zemljištu, a parazitski na krompiru. Ima oko 230 domaćina iz 66 familija biljaka. Najčešće se razmnožava anastomozom pa je označena kao „micellija sterila“. R.solani ima 14 anastomosis grupa. AG 3 je specifikum za krompir.  AG 2-1,4,5,8 i 9 mogu se razvijati na krompiru ali imaju različite simptome od AG 3. Miles i dr. 2013 navode da u USA na Severnozapadnom Pacifiku najčešća je AG 3 grupa ali je nadjena na krompiru i AG 2 i AG 4. AG 2-2 se razvija na kukuruzu i šećernoj repi ali ne na kromiru, i td.

Micelija raste i proizvodi hife i to redovno pod pravim uglom u odnosu na matičnu miceliju (sl.6). Rizoctonije se klasifikuju i u Basidiomycetes, rod Thanatephorus, na osnovu retke pojave bazidiospora. U novijoj literaturi označava se kao Thanatephorus cucumerus .Često se hife septiraju na mestu grananja. R.solani formira monilioidne ćelije u tamnu gustu  strukturu koje su označene kao sklerotije i gljiva prezimljavaju u njima u nepovoljnim uslovima i to na krtolama (sl.7). R.solani koja se razvija na travama ima  dva jedra. R. Solani,R. zeae, R.oryzae su takodje  multinuklearne.Ovo je važno jer ako dodje do pojave rezistencije već u sledeoj generaciji R.solani kombinacijama više jedara gljiva postaje ponovo osetljiva na fungicide. Optimalna temperatura gajenja na krompir destroznom agaru je 18°C.

Značaj R.solani u proizvodnji krompira

Bolest je u literaturi označen kao „suva trulež“ ili  „bela noga“krompira koja se javlja na prizemnom delu stabla krompira. R.solani se javlja na krtolama, stolonama i stablu.  Na krtolama  koje se kasno vade ili pred nastup hladnijeg vremena   javljaju se  sklerocije koje dodatno smanjuju tržišnu vrednost krtola jer ne mogu se sprati . Na proleće u vreme nicanja, micelije u sklerocijama se aktiviraju i inficiraju klice. Ovim se smanjuje broj klica iz semenskih krtola.  Ako se javi u manjem intenzitetu  biljke sporije niču i kasnije venu.  Izmedju sorata postoji velika razlika u osetljivosti na R. solani .Tako, Lusa i Manitou su osetljive na R. solani. Sorte krompira poreklom iz Zapadoevropskih zemalja gde su hladnija zemljišta i značajnija, R. solani imaju redovno  manji ili veći inokulum ove gljive. U   Zapadnoevropskim zemljama  smatra se da R.solani  smanjuje prinos od 16-34% a  kvalitet krtola ( prisustvo sklerocija) i do 60%.

Vlažna trulež krtola krompira izazivaju tri vrste bakterija:

a) Erwinia carotovorum  var. atrosepticum. Redovno se javlja na matičnim semenskim krtolama  u polju ali u skladištima  (Miloševič, I dr.2007).

b) Pectobacterium carotovorum. Inficira stablo preko rana ili prirodnih otvora na lišću  i stablu. Javlja se i iznad zemlje.

Zajednička osobina za obe bakterije je što se javljaju kada je hladno I vlažno vreme

c) Erwinia chrysanthemi (Dickeya solani i Dickea dianthicola). Ima simptome slično prethodnim bakterijama ali se javljaju u toplijem delu vegetacije. Naseljava vaskularna tkiva i kada se krtole raseku vide se tamni sprovodni sudovi. Determinacija vrsta bakterija se odredjuje na osnovu razlika u DNA.

U Srbiji još nije registrovana i svrstana je u karantinske štetočine (Milijašević-Marčić Svetlana 2014).Iz praktičnih razloga u tekstu govorićemo o E.carotovorum jer vrste prouzrokovača vlažne truleži  nisu posebno odredjivane.

U v o d

Proizvodnja povrća zahteva poštovanje Zakona i registraciju pesticida, a posebno povrtari moraju da se pridržavaju propisanih karenci jer se povrće koristi sveže za ishranu. Medjutim, u praksi, proizvodjači se suočavaju sa nizom problema. Većina povrća nije pokriveno registracijama pesticida. Osim toga, mnogi pesticidi su povučeni iz upotrebe, pa povrtari moraju da koriste agrotehničke metode i pesticide iz programa zaštite drugog povrća. Osim toga, uvodjenje mašinskog vadjenja krtolastog ili korenastog povrća ili berbe krastavaca, lubenica itd. postavlja dodatne zahteve u pogledu tehnologije sadnje ili setve ali i zaštite povća (Ilin, Mišković (2006), Mišković, (2009), Marković, Illin, (2013)).

Tržište EU zahteva visok kvalitet i higijenu povrća što predpostavlja da je povrće bez oštećenja ili pragovi štetnosti su niski.Drugi zahtev je da se primena pesticida svede na što manji broj tretmana, kao i da se može detektovati samo manji broj supstanci u vreme berbe.Ovi zahtevi u pogledu kvaliteta proizvodnje povrća su definisati i primenom biološke borbe.

Da bi se obezbedilo povrće visokog kvaliteta i zdravstveno bezbedno, u nedostatku većeg broja pesticida uvode se novi zahtevi kod izbora pesticida, zavisno od profitabilnosti, koji se koriste preventivno:

1. pesticide treba koristiti pre ili u početku vegetacije da bi ostao dug period bez pesticida do vremena berbe. Preventivne mere pretpostavljaju da se u proizvodnji povrća koriste pesticidi koji ne ostavljaju ostatke ili su oni svedeni na mimimum.
2. Da bi se smanjio broj primenjenih pesticida, oni koji su ušli u izbor moraju imati što širi spektar delavanja.
3. Količine pesticida su po pravilu nešto veće,jer se odredjuju prema delovanju na najotpornijeg štetnog organizma.
4. Pesticidi trebaju biti što manje rastvorljivi u vodi ili da ne postoji mogućnost usvajanja korenom biljaka. Ako su pesticidi i rastvorljivi mogu se koristi samo izuzetno u prvom delu vegetacije i za povrće namenjeno za proizvodnju semena.

Proizvodnja povrća pretpostavlja da se koriste tehnologije koje svode mogućnost pojave štetnh organizama na najnižu brojnost. Imajući sve ovo u vidu, u ovom radu ćemo izneti neke preventivne, agrotehničke i hemijske mere, kao što su sterilizacije ili dezinfekcije zemljišta u zatvorenom ali i otvorenom prostoru.

Preventiva u suzbijanju štetnijih organizama povrća

Žilogriz se mora suzbijati primenom svih raspoloživih mera  mehaničkih i agrotehničkih koje imaju preventivni karakter, kao i hemijskih mera gde se izbor preparata mora prilagoditi biološkom ciklusu razvića žilogriza i šiljokrilca tokom godine.  

Mehaničke mere  se sastoje u sakupljanju odraslih štetočina ili u sprečavanju ženki da jaja odloži u neposrednu blizinu voćaka odnosno na prizemni deo stabla. U tu svrhu donji deo stabla i zemljište oko njega prekriva se crnom PVC folijom koja se prekrije zemljištem ili se preko nje stavi PVC mreža sa otvorima prečnika do 2 mm. Jače zaražena stabla treba iščupati sa korenom i obavezno spaliti, a mesto tretirati zemljišnim insekticidom.

Agrotehničke mere podrazumevaju češću površinsku obradu, a posebno češće navodnjavanje doprinose smanjenju napada žilogriza.

Poznavanje biološkog ciklusa razvića žilogriza i šiljokrilca (pojava imaga, ishrana i vreme polaganja jaja, piljenja larvi), zatim poznavanje mehanizma delovanja insekticida i praktična iskustva stečena na terenu, osnova su svih mera koje se predlažu u suzbijanju ovih štetočina, a zasnivaju se na sledećem: 

1. Sprečavanju nastavka razvića žilogriza,
2. Suzbijanju odraslih za vreme ishrane,
3. Sprečavanju ispiljenih larvi da dodju do korena,
4. Delovanju na larve u korenu,

Žilogriz (Capnodis tenebrionis) pripada redu Coleoptera, familiji. Buprestidae. Odrasla štetočina je tvrdokrilac dužine 2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih formi nedostaje.

Štete pričinjava na svim koštičavim voćnim vrstama – višnji, šljivi, kajsiji, breskvi.

PAPRIKA I PARADAJZ: Za suzbijanje korova u paprici i paradajzu preporučujemo: ŽUPILAN, TREFGAL, TRIFLUR (pre setve, odnosno sadnje,uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 5-8 cm zbog isparljivosti i fotolabilnosti, u količini 1,5-2,5 l/ha), ALAHLOR (nakon setve, a pre nicanja, u količini 1,5-2,5 l/ha). STOMP, ZANAT, AGROSTOMP (tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja, u količini 5 l/ha),DEVRINOL (pre sadnje paradajza i paprike, uz obaveznu inkorporaciju, u dozi 2,5-4 kg/ha), GAMIT 4-EC (u paprici iz rasada, pre rasadjivanja uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 5-8 cm, i direktne setve, posle nicanja paprike kada je u fazi od 2-4 lista, u količini 0,75 l/ha.TAROT (kada je paradajz visine 5-20 cm, u količini 50 gr/ha, uz dodatak okvašivača TREND 0,1 %), DANCOR, SENKOR tretiranjem 8-10 dana nakon rasadjivanja paradajza, u količini 0,5-0,75 kg/ha i dr.