U novije vreme azijska voćna mušica D.suzukii je doživela veliku medijsku pažnju kao značajna štetočina voća i groždja. To se posebno odnosi na prepoznavanje vrste, praćenje, štetnost i mere suzbijanja.    

D.suzukii je slična morfološki i biološki sa drugim Drosophilama, i vrlo često, teško ih je razlikovati. Napominjemo da je posle prvog unošenja u USA iz Azije, trebalo 10 godina da se shvati da je D.suzuki posebna vrsta. Kod nas je sličan slučaj .U ulovu u tečnim posudama hvataju se velik broj Drosophila (sl.1.). Koja od njih je  D.suzukii?

Sl.1. Vrste roda Drosophila iz ulova na lovnoj klopki.

 Sl.2. a)  Mužjak  D . suzukii sa karakterističnom crnom mrljom na vrhu prozirnih krila i

b) ženka sa tipičnom testerastom, sklerotiziranom legalicom.

Sl..3. a) Crno siva mrlja na vrhu prizirnih krila kod mužjaka i b)  dve tamne mrlje ili pruge u obliku češlja (prisustvo dlacica) na stopalima prednjih nogu (Orig.)

Sl.4. a) Legalica D.suzukii  i  b,c,d) legalica vrsta roda Drosophilida (Orig.).

Kada se registruju larve u plodu, to  ne mora da znači da je reč o larvama D.suzikii,već se mogu registrovati i neke druge vrste koje nemaju status štetočine. Larve i lutke u plodu različitih vrsta Drosophila je teško determinisati. Jedino se mogu odrasle forme razlikovati. Kod  mužjaka D. suzukii postoji  crno siva pega na vrhu prozirnog krila.Takve mrlje na krilima ostalih evropskih vinskih mušica nema, drugačije su pozicionirane ili su drugačijeg oblika. (sl.2 a; 3 a). Ovu vrstu karakterišu i dve tamne mrlje ili pruge u obliku češlja (prisustvo dlacica) na stopalima prednjih nogu (sl. 3 b). .Ženka  ima  jako sklerotiziranu, testerastu legalicu (sl. 2 b; 4 a). Medjutim, testerastu lagelicu mogu imati i ženke ostalih vrsta Drosophilia  zbog čega  može doći do  greške u determinaciji (sl. 4 b,c,d). Zbog toga se preporučuje da se oštećeni plodovi sa larvama unutar plodova postave u plastične činije na kojima će nakon 4 do 5 dana doći do izleta imaga. Tada se lako može utvrditi prisustvo, odnosno odsustvo D.suzukii.

D.suzukii je označena kao karantinska štetočina što je navedeno u EPPO  A2 listi (Tavella, 2014). Ovo znači da se uvode administrativne mere obaveznog praćenja i poštovanja propisa pri izvozu hrane. Vinske mušice  se ne smatraju štetnim. U okviru roda Drosophila poznato je oko 3000 vrsta. Samo dve vrste  imaju status štetočine, a jedna od njih je iazijska voćna mušica  Drosophila suzukii. Koja je razlika izmedju njih u pogledu štetnosti?

U periodu kada voće počinje da sazreva  vrste iz roda  Drosophilasu prateće vrste i vrlo često, kao na primer D. melanogaster, potpomažu procesu vrenja. Dakle, nisu štetne vrste. Jedino D.suzukii može pričiniti ekonomsku štetu jer nakon polaganja jaja ispod pokožice zdravog ploda, za vrlo kratko vreme, dolazi do truljenja plodova i razvića larvi..Vinska mušica se razvija  u prezrelim ili  u plodovima u procesu trulenja.  D. suzukii polaže jaja u plodove u vreme zrenja i larve se mogu naći na tržištu. D.suzuki je novo introdukovana što pretpostavlja da se  lakše prenamnožava jer ima manje korisnih insekata koji se hrane sa njome. Osim toga,  D. suzukii je kao i druge vinske mušice vektor patogena tipa gljiva, kvasaca i bakterija koje pomažu fermentaciju i raspadanje plodova. 

D.suzukii kao i druge Drosophile  u jesen prestaju da polažu jaja (nestabilna dijapauza) i polažu tek na proleće iduće godine. Zime značajno smanjuju brojnost pa je u proleće teško detektovati azijsku voćnu mušicu. U toku vegetacije D.suzukii se hrani plodovima voća kako sazrevaju: jagode, trešnje, maline, kupine, jabuke, smokve, groždje itd. Ima veliki broj generacija (i do 15 generacija) pa se imaga registruju pri povećanoj brojnosti, a to je krajem sezone. To se najbolje vidi iz našeg praćenja  D,suzukii na terenu. Postavljeni su u proleće  tečni mamci,  a prvi ulov u 2015. je zabeležen početkom oktobra u napuštenom jabučnjaku. U 2016 godini prvi manji ulov je evidentiran u septembru na opalim plodovima vinogradarske breskve. Ovi podaci govore da za D. suzukii u našem regionu još nije utvrdjen nivo ekonomskih šteta, tako da se, za sada,ne može reći da je invaziva vrsta. U nekim drugim reonima,  kao u Švajcarskoj,  od ukupnog ulova na tečnim podlogama u toku godine 25 do 75% je D.suzuki pa je tamo polifagna, štetna i invazina vrsta (Baroffio,2012).