foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
_____________________________


Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)

Žilogriz je poznata štetočina ...

Opširnije ...

Moljac paradajza (Tuta absoluta)

Mediteranskom regionu privlači nova i veoma opasna štetočina paradajza, čiji je latinski naziv Tuta absoluta...

Opširnije ...

Moljac krompira (Phthorimaea operculella)

Moljac krompira je štetočina toplih i sušnih predela ...

Opširnije ...

Erwinia amylovora

E. amylovora je izraziti polifag, pripada multivorama Spektar domaćina bakterije, do sada, obuhvata 193 vrste iz 39 rodova i 4 familije

Opširnije ...

Drosophila suzukii, je invazivna voćna mušica, azijskog porekla. Potiče iz Japana,a prvi put je registrovana u SAD 2008. godine. Na području Evrope 2010. zabeležena je u Francuskoj, zatim u Rusiji, Španiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH. Neke vinske (voćne) mušice naseljavaju prezrelo ili trulo voće, dok ženke D.suzukii mogu da poležu jajašca u zelenom ili zrelom voću, tako da njihova larva može biti prisutna u voću koje se iznosi na tržiste. U nekim zasadima, sekundarni efekti štete koje nanosi ova mušica su značajniji od same direktne zaraze (npr. učestalost truleži u groždju). One obično preferiraju tamno obojeno voće, a deblja (jača) pokožica ploda može da odbije D.suzukii od odredjenih vrsti i sorti. Vinska mušica ploda na većoj udaljenosti širi se transportom plodova  voćaka  domaćina D.suzukii ili vetrom. Ne prenosi se sadnim materijalom jer je ovo prvenstveno štetočina plodova.

Smatra se da je relativno kasno otkrivena, jer se dugo mislilo da se radi o vinskoj mušici D. melanogaster. Danas je u svetu poznato oko 3000 vrsta iz roda Drosophila. Azijska voćna  mušica ploda D.suzukii jedna je od dve iz toga roda koja ima status štetočine (sl.1.).

Nalazi se na EPPO A2 karantinskoj listi. U našoj zemlji ova štetočina je na karantinskoj listi štetnih organizama. Zbog toga se sprovodi poseban nadzor nad Drosophila suzukii u cilju rane detekcije i kontrole zbog značajnih ekonomskih šteta na biljkama domaćinima: Prunus spp. (uglavnom slatke višnje, ali i breskve, šljive), Vaccinium spp. (borovnice), Rubus spp. (maline i kupine), Fragaria ananassa (jagoda). Poseban nadzor obuhvata postavljanje klopki, vizuelni pregled materijala, kao i identifikaciju uhvaćenih insekata klasičnim entomološkim metodama uz potvrdu identifikacije upotrebom molekularnih metoda.

Drosophila suzukii Azijska vinska mucica 02

Sl.1. Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii).

Morfologija štetočine

Jaja: Jaja su bele boje, veličine 0,62 x 0,18 mm. Na jednom kraju imaju dva cevasta nastavka. Ženka u proseku odloži 1 do 3 jaja po ovipoziciji, a u svom životnom ciklusu odloži oko 300 jaja. U isti plod jaja može odložiti nekoliko različitih ženki vinske mušice ploda, tako da se iz jednog ploda izlegne 60 do 70 jedinki.

Larva: Larve imaju belo, cilindrično telo, bez nogu. Duge su od 0,6 mm do 3,5 mm i nemaju oformljenu glavu. Postoje tri razvojna stadijuma larve, koji se odvija najčešće u plodu.

Lutka: Lutka je crvenkastosmeđe boje sa dve izrasline na kraju tela, dužine 2–3 mm. Lutke prolaze tri razvojna stupnja. Mogu se nalaziti u plodu ili na plodu. 

Odrasli mužjak:Mužjak je smedježut, sa crnim prugama na zadnjem delu i svetlocrvenim očima. Njegova dužina kreće se između 2,6 i 2,8 mm. Ima karakterističnu crnosivu pegu na vrh prozirnog krila.Takve mrlje na krilima ostalih evropskih vinskih mušica nema, drugačije su pozicionirane ili su pak drugačijeg oblika. Ovu vrstu karakterišu i dve tamne mrlje ili pruge u obliku češlja (prisustvo dlacica) na stopalima prednjih nogu (Sl.2.).

Drosophila suzukii Azijska vinska mucica 03

Sl.2. Odrasli mužjak D. suzukii

Odrasla ženka: Ženka je, takođe, smedježuta, sa crnim prugama na kraju i svetlocrvenim očima. Većih je dimenzija od mužjaka i njena dužina se kreće od 3,2 do 3,4 mm. Za razliku od mužjaka ženka nema mrlje na krilima. Ima prozirna krila poput drugih vrsta iz roda Drosophila, pa se može razlikovati od drugih srodnih vrsta jedino na osnovu oblika leglice.

Ženke imaju legalicu u obliku dve paralelne testerice, koja im služi za rezanje pokožice ploda i ubušivanje pri odlaganju jaja (sl.3.). Rub legalice je dosta sklerotiziran, kao i zubi koji se nalaze na njoj. Ženke nemaju češljeve na prednjim nogama. Ženke nemaju neke specifične karakteristične oznake, samim tim identifikacija ženki nije laka kao identifikacija mužjaka.

Drosophila suzukii Azijska vinska mucica 05

    Sl.3. Odrasla ženka D. suzukii

Biljke domaćini

Ova štetočina ima širok spektar domaćina i može naseliti mnoge voćne vrste, uključujući jagodičasto, koštičavo i jezgričavo voće, kao i vinovu lozu.Registrovane biljke domaćini su: Ficus carica (smokva); Fragaria ananassa (jagoda); Rubus spp. (malina, kupina i sl.); Vaccinium spp. (borovnica); Prunus avium (trešnja); Prunus persica (breskva); Prunus domestica (šljiva); Malus domestica (jabuka); Pyrus pyrifolia (kruška); Vitis vinifera (vinova loza); Actinidia spp. (kivi); Dyospyros kaki (kaki); Osim na gajenim kulturama, štete može pričiniti i na korovskim biljkama (kereće groždje).

Biologija i ekologija

U idealnim uslovima štetočina može imati 12-15 generacija u našim uslovima. Životni ciklus može trajati 10 do 30 dana. D.suzukii uglavnom prezimljava zimu u formi odraslih jedinki u zaštićenim sredinama.  Ženke  postaju aktivne nekoliko dana pre mužjaka kada su temperature iznad  100C. Optimalne  temperature za razviće su od 20 do 300C. Na temperaturama preko 30ºC mužjaci postaju sterilni. U povoljnim uslovima može biti aktivna celu godinu. Ženke aktivno traže plodove domaćina koji sazrevaju. Poznata je kao štetočina voćnih plodova koji imaju tanku pokožicu. Nazubljenom leglicom zarežu pokožicu ploda i ispod pokožice polažu jaja. U plodovima u kojima su odložena jaja razvijaju se larve (sl.4.). Vinska mušica ploda je pokretna štetočina koja se može lokalno širiti letom, ali na veće udaljenosti širi se  trgovinom oštećenih plodova.

Drosophila suzukii Azijska vinska mucica 00

Sl.4. Ženka i mužjak D. suzukii

Štete i simptomi oštećenja

U Italiji vinska mušica ploda uzrokovala je štetu u vrednosti od 416.801 eura. U Španiji je u 2011. prvi put utvrđena šteta na jagodama, a na trešnjama, na nekim mestima i pojedinim varijetetima, zabeležena je i 100% šteta. U Francuskoj je ova štetočina na jagodama zabeležena prvi put 2010., a u 2011. već je zabeležena šteta na toj kulturi od 50 do 100%.

Ova štetočina može pričinjavati prilično velike štete na voću neposredno pre berbe, ali i nakon toga. Nakon odlaganja jaja neposredno ispod pokožice bele larve se kreću u dubinu ploda čime razaraju njegovu unutrašnjost. Plodovi postaju mekani i gube na tržišnoj vrednosti. Vrlo brzo oštećeni plodovi propadaju na mestu gde se larve hrane. Na oštećene plodove naknadno se nasele i različiti sekundarni paraziti (gljive i bakterije), koji uzrokuju trulež.

Metod praćenja i dijagnostikovanja

U našim uslovima pojavu D. suzukii treba pratiti od aprila do kraja oktobra. Njen let se može registrovati i pre aprila i nakon oktobra, ali tada ne izaziva štete jer nema plodova voćaka. Voćni zasadi koji mogu biti ugroženi i u koje treba postavljati klopke su: jagode, trešnja, malina, kupina, borovnica, vinova loza, breskve, nektarina, kajsija...

D.suzukii privlače mnoga isparenja, uključujućiona iz sirća, vina, kvasca i voća.Jabukovo sirće se koristiza pripremu mamaka zato što je prozirno, lako se dobija, čuva mušice i sprečava budj. Mamci zasnovani na kvascu (jedna kašika suvog kvasca, 4 kašike belog šećera i 2 šoljice vode) privlačnije su od jabukovog sirćetau ranoj sezoni. Medjutim, nepovoljno je što je mamak sa kvascem neproziran i primerci u njemu se mogu brzo razložiti.

Kasnije u sezoni smeša vinskog i jabukovog sirćeta (60:40) je mnogo atraktivnija od mamka sa kvascem ili čistog  jabukovog sirća. Dodaje se i jedna kap tečnosti za sudje, koja razbija i razredjuje površinu rastvora pa mušice potonu, a ne beže.

Mamci se rade od plastične ambalaže (boce), izbuše se četiri simetrično smeštene rupice, prečnika od 5 mm, na otprilike 3 cm ispod čepa boce. U bocu se ulije jabukovo sirće do otprilike polovine zapremine. Optimalan broj mamaka varira od velićine plantaže (četiri ili pet mamaka po zasadu kod manjih plantaža).Mamci se mogu pomeriti kada voće sazri. Proveravati zamke što češće, poželjno je svaki dan.Kad voće počne da šara - makar dva puta nedeljno. Nedeljno menjati mamak, kako bi stalno bili privlačni.

Da bi se izvukle mušice, procediti rastvor kroz cediljku ili finu tkaninu. Potom oprati mušice u sud ili ih staviti na papirni ubrus da se odstrani tečnost, što oslobadja mušice, a zatim ih nežno sakupitičetkicom u drugi sud. Zameniti mamak vodom da se poveća jasnoća, a potom sipati rastvor u plitku belu posudu iliu prozirnu posudu na beloj pozadini, da se stvori kontrast. Dodati više vode da bi se razbile zalepljene mušice.

Postavljanje i kontrola mamaka

Idealno vreme za postavljanje mamaka je najkasnije mesec dana pre početka zrenja plodova, mada se odrasle mušice mogu zabeležiti i u drugim vremenskim periodima kada je temperatura stalno iznad 10 ºC. Za prvu detekciju, mamci se postavljaju na rubove zasada, oko zasada ili u sam zasad. Treba ih postaviti u krošnju stabla ili ih fiksirati na tlo između redova biljaka na senoviti položaj. Kontrolu mamaka vršiti jednom nedeljno.

Vizualnim pregledom, takođe, se može zabeležiti prisutnost ove štetočine i to uočavanjem znakova oštečenja na plodovima. Ukoliko ima simptoma na plodovima, uzimanju se uzorci plodova za analizu. U vreme sazrevanja obavlja se vizuelni pregled, skidaju se mamci, analizira se sadržaj mamaka. Skinuti mamci na mestima gde su izbušene rupe na plastičnoj boci oblepe se lepljivom trakom kako kiselina ne bi iscurila.

Kontrola voća na prisustvo larvi

Ako se pronadje makar samo jedna odrasla jedinka u zasadu može značiti da su jajašca već položena, tako da je potrebno proveriti prisustvo larvi u plodu.

Larve mogu biti prisutne u voću čak i pre nego se odrasle jedinkeuhvate. Proveravanje voća na prisustvo larvi, takodje, pokazuje da li je prskanje efektno. Treba uzorkovati samo na izgled zdravo voće da bi se izbegla mogućnost otkrivanja domaćih larvi koje se ne mogu razlikovati od larviD.suzukii. Staviti voće u ravan, tamni tiganj ili kesu i dodati slani rastvor (1/4 čašice soli na 4 čašica vode). Nakon 15 minuta larve ce izaći iz voća. Ako nakon 15 minuta larve nisu više vidljive, nežno otvoriti voće i proveriti ponovo. Larve vinske mušice su bele i bez nogu, veličine od 0.6mm kada se izlegu, pa do 3.5 mm kada potpuno porastu i nemaju očigledno oformljenu glavu.

Razlikovanje larvi D.suzukii  od drugih larvi je skoro nemoguće. Medjutim, larve koje se nalaze u skoro sazrelom voću su najverovatnije larve D.suzukii. Ako su larve veće i imaju glavu, mogu biti larve drugih insekata. Ako na petiljkama maline ima soka, D.suzukiilarve su možda prisutne. Treba tražiti malu rupu u plodu koja je okružena truležom, kao trag da se pronadju larve i lutku.

Suzbijanje D.suzukii

Agrotehničke mere: Ukloniti biljne ostatke što je više moguće - zakopati, uništiti, ne preporučuje se kompostiranje  biljnih ostataka; Berbu vršiti detaljno; D. Suzukii se lako razmnožava na korovskim biljkama te ih treba ukloniti; Potrebno je vršiti redovnu fitosanitarnu kontrolu plodova i ambalaže u kojoj se transportuje voće za izvoz i voće koje dolazi iz uvoza.

Cena prskanja je mnogo manja od cene gubitka roda zbog D.suzukii. Preporuke da se prska pesticidima ciljaju ka uništenju odraslih jedinki kako bi smanjili broj jajašca, a samim tim i larvi u voću. Pesticidi koji se mogu primeniti razvrstani su u četiri aktivne grupe – piratroidi, spinosin, organofosfati i karbamati, a pokazali su prilično dobru efikasnost u cilju suzbijanja odraslih jedinki azijske vinske mušice.

Neonikotinoidi (Actara, Calypso) se nisu pokazali efikasnim protiv odraslih jedinki, iako mogu biti donekle efikasni protiv jajasca i larvi.

Moraju se koristiti insekticidi sa različitim mehanizmom delovanja jer je moguća pojava rezistentnosti kod D.suzukii. Primećena je otpornost na prirodne piretrine. D.suzukii voli visoku vlažnost, pa će neke odrasle jedinke biti tu gde je lisna masa najgušća ili blizu zemlje. Nedovoljno prskanje umanjuje kontrolu. Propuštanje nekih jedinki dozvoljava populaciji da se obnovi. Koristiti adekvatnu jačinu mlaza prskanja i pritisak. Koristiti veću količinu vode nego obično ili uključiti rasprasivač radi povećanja pokrivenosti. Ako se koristite atomizeri, potrebno je kretati se sredinom reda da bi se postigla bolja pokrivenost.

Pratiti klopke i proveravati voće da bi se utvrdila efikasnost prskanja. Prskanje pre pojave D.suzukii nepotrebno smanjuje populacije korisnih insekata predatora i prenosioca polena. Potrebno je proveravati mamke svakog dana kako se bliži berba i započeti prskanje ako se mušice uhvate. Kada je neophodno prskanje, odrediti vreme tretiranja da bi se zaštitili prenosioci polena. Veoma pažljivo proveriti prvo zrelo voće. Održavanje čistog zasada je lakše nego ponovno uspostavljanje kontrole.

Hemijske mere (iskustva iz SAD): Efikasna su brojna jedinjenja, a rezidulano delovanje insekticida mora biti kratko. Značajno se povećava broj tretmana kao i troškovi. Treba imati u vidu pojavu rezistentnost – naizmenično primenjivati insekticide iz različitih klasa. Nisu svi od navedenih insekticida registrovani za svo voće – proveriti uputstvo.

Piretroidi - Efikasni su za suzbijanje imaga, ali imaju kratko rezidualno delovanje. Podaci iz Oregona i Kalifornije: Mustang Max (1 dan karenca, najduže perzistentan od svih piretroida (oko 1 nedelje) Brigade, Danitol (do 3 dana karenca, imaju kraće rezidulano delovanje); Pyganic (organski preparat, nema karencu, delovanje 1-3 dana – već otkrivena rezistentnost).

Spinosini - Efikasni su za suzbijanje imaga, imaju umereno rezidualno delovanje. Svi imaju karencu 1 do 3 dana. Podaci iz Oregona i Kalifornije: Delegate (ima dobru efikasnost, najmanje 1 nedelju rezidulanog delovanja); Success (takođe ima dobru efikasnost i rezidulano delovanje od otprilike 1 nedelje); Entrust (organski preparat, može imati nešto kraće rezidualno delovanje).

Organofosfati - Efikasni za suzbijanje imaga. Podaci iz Oregona i Kalifornije: Malation(1 do 3 dana karenca) i Diazinon (5 ili 7dana krenca) su efikasni i imaju dugo rezidulano delovanje.

 

D. suzukii pričinjava direktne štete tokom perioda zrenja, ali i indirektne praćene pojavom truleži i propadanja plodova. Zbog toga, primenjujući insekticide sa kratkom karencom i povoljnim ekotoksikološkim svojstvima (npr. King Bo, Laser 240 SC), potrebno je primeniti i neke od fungicida, takodje, sa kratkom karencom (Teldor 500 SC, Switch 62,5 WG i dr.). Preporučuju se dva uzastopna tretmana jer štetočina može položiti jaja i u poluzrelim plodovima. Zbog moguće rezistentnosti preporučuju se insekticidi sa različitim mehanizmima delovanja. Prilikom tretiranja koristiti veću količinu vode po jedinici površine zbog bolje pokrivenosti.

Pretraži tekstove...

RizVN Login