foto1
foto1
foto1
foto1
foto1
_____________________________


Žilogriz (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilac (Perotis lugubris)

Žilogriz je poznata štetočina ...

Opširnije ...

Moljac paradajza (Tuta absoluta)

Mediteranskom regionu privlači nova i veoma opasna štetočina paradajza, čiji je latinski naziv Tuta absoluta...

Opširnije ...

Moljac krompira (Phthorimaea operculella)

Moljac krompira je štetočina toplih i sušnih predela ...

Opširnije ...

Erwinia amylovora

E. amylovora je izraziti polifag, pripada multivorama Spektar domaćina bakterije, do sada, obuhvata 193 vrste iz 39 rodova i 4 familije

Opširnije ...

D.suzukii, je invazivna voćna mušica, azijskog porekla, koja je prvi put registrovana u SAD 2008. godine. D. suzukii je relativno kasno otkrivena, jer je pogrešno determinisana kao Drosophila. biamirpes Maloch. Danas je u svetu poznato oko 3000 vrsta iz roda Drosophila.  D. suzukii je jedna  od dve iz toga roda koja ima status štetočine  

U Evropi, D.suzukii je registrovana u Francuskoj, Rusiji, Španiji, Hrvatskoj (Pajač, Barić,2010), Sloveniji  (Seljak 2011), Crnoj Gori (Radonjić,Hrnčić,S.,2015). Toševski (2014), navodi da se D.suzukii proširila od Antlanske obale do Ukrajine, a u Srbiji je nadjena u nekim regionima. Prema Tavella, 2014., D.suzukii se nalazi  na EPPO A2 karantinskoj listi.

U 2015. godini, D.suzukii je registrovana  u manjoj  brojnosti  na  području Vranja  u tečnim lovnim mamcima i u plodovima voćaka u toku vegetacije ali i za vreme zime 2015-2016. godine. Medjutim u 2016. godini D.suzuki je postala značajna invazivna vrsta za malinu sorte Polka koja se počela masovno gajiti u celoj Srbiji. D.suzuki ne ugrožava opstanak voća ali se razvija na plodovima, a time ugrožava profitabilnost gajenja mnogih  voćaka. Imajući u vidu štetnost D. suzukii  u Evropi  i  svetu u periodu invazivnosti, zatim veliki broj voćaka kao biljaka hraniteljki, period štetnosti plodova voća i ograničene mogućnosti suzbijanja, cilj rada je da iznesemo naše rezultate praćenja leta i pojave na voću, neka manje poznata saznanja iz biologije i novi pristup zaštite voća  koji je proistekao u ovim uslovima.

Širenje i štetnost D suzukii

Azijska voćna mušica plodova širi se letom imaga i vetrom na kraća ili duža rastojanja u pojedinim lokalitetima, a prometom plodova voća na veća rastojanja.

Za razliku od drugih Drosophila, koje polažu jaja u plodove u vreme zrenja, D.suzukii polaže jaja u plodove ranije, pred početak ili u vreme zrenja. Larve se hrane pulpom plodova. Na oštećenim  plodovima  nasele se sekundarni paraziti  koji prouzrokuju trulež.

U našoj zemlji ova štetočina je na karantinskoj listi štetnih organizama. Zbog toga se sprovodi poseban nadzor nad D.suzukii u cilju rane detekcije i zbog mogućih značajnih ekonomskih šteta na biljkama domaćinima zavisno od vremena sazevanja plodova. U Italiji D.suzukii je načinila štetu u vrednosti od 416.801 eura  (De Ros i al.,2013). U Španiji je u 2011. prvi put utvrđena šteta na jagodama i trešnjama, a na nekim mestima i pojedinim   sortama jagoda zabeležena je i 100% šteta. U Francuskoj je ova štetočina na jagodama zabeležena prvi put 2010., a u 2011 godini  registrovane su  štete  od 50 do 100%.

U Kaliforniji, Oregonu i Wašintonu, procenjene su štete od 50% na malinama i kupinama, 33% na trešnjama i 20% na jagodama (Bolda at all.2010).

Opširnije: Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) Matsumura, (Diptera: Drosophilidae) - pojava u nekim...

Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) je na višem nivou invazivna vrsta. Medjutim, za sada, kod nas nije utvrdjen nivo ekonomskih šteta koje pričinjava, tako da se ona još uvek ne može svrstati u invazivne štetne vrste. 

Suzbijanje D.suzukii zahteva integralni pristup, primenu svih raspoloživih mera zaštite – administrativnih jer je reč o karantinskoj štetnoj vrsti, agrotehničkih i hemijskih. D. suzukii pričinjava direktne štete tokom perioda zrenja, ali i indirektne praćene pojavom truleži i propadanja plodova. Zbog toga, hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu  insekticida sa kratkom karencom i povoljnim ekotoksikološkim svojstvima, kao i primenu nekog od fungicida, takodje, sa kratkom karencom. Preporučuju se dva uzastopna tretmana jer štetočina može položiti jaja i u poluzrele plodove. Zbog moguće rezistentnosti preporučuju se insekticidi sa različitim mehanizmima delovanja.

Mužjak D.suzukii

Sl.1. Drosophila suzukii (mužjak). 

Poznavajući biologiju D.suzukii i ekološke uslove razvića mogu se primeniti i agrotehničke mere suzbijanja ove karantinske štetne vrste ukoliko se registruje u dugogodišnjim zasadima voćaka i vinove loze.

Opširnije: Primena agrotehničkih mera u zaštiti voća od Drosophila suzukii

U novije vreme azijska voćna mušica D.suzukii je doživela veliku medijsku pažnju kao značajna štetočina voća i groždja. To se posebno odnosi na prepoznavanje vrste, praćenje, štetnost i mere suzbijanja.    

D.suzukii je slična morfološki i biološki sa drugim Drosophilama, i vrlo često, teško ih je razlikovati. Napominjemo da je posle prvog unošenja u USA iz Azije, trebalo 10 godina da se shvati da je D.suzuki posebna vrsta. Kod nas je sličan slučaj .U ulovu u tečnim posudama hvataju se velik broj Drosophila (sl.1.). Koja od njih je  D.suzukii?

DSC 1198

Sl.1. Vrste roda Drosophila iz ulova na lovnoj klopki.

RAD 2335 d.suzuki3Sl Sl.2. a)  Mužjak  D . suzukii sa karakterističnom crnom mrljom na vrhu prozirnih krila i

b) ženka sa tipičnom testerastom, sklerotiziranom legalicom.

Opširnije: Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) - sličnosti i razlike sa vrstama roda Drosophila

Verticiliozno uvenuće jagode – Verticilium albo atrum

Simptomi bolesti: Kada jagoda počinje sa zrenjem dolazi do pojave sušenja i propadanja bokora. Najpre vene spoljašnje lišće, a kasnije i ostatak lisne mase. Infekcija nastaje preko korena.

Ciklusrazvoja: Koren biljke biva  zaražen kada dodje u kontakt sa mikro sklerocijama, micelijom ili konidijama gljive koje se nalaze u zemljištu. Patogen prodire kroz rane ili epidermis do ksilemskog dela tkiva. Kada dospe u sprovodno tkivo parazit se u njemu ograničeno razvija. Konidije se formiraju u sprovodnom tkivu i vodom i mineralnim materijama  se prenose naviše gde nastaju nove kolonije parazita. Biljka domaćin formira tile ili deponuje želatinozne materije kao odgovor na prisustvo konidija u sprovodnim sudovima koje stvaraju tamno obojavanje sprovodnih sudova.

Štetnost: Ekonomske štete su značajne jer dolazi do propadanja i sušenja živića i celih bokora jagode. Oboleli živići jagode prenose zarazu ukoliko se sade u nezaraženo zemljište

Suzbijanje: Suzbijanje se zasniva na preventivnim merama zaštite. Biljne ostatke treba s jeseni ukloniti sa njive i obavezno spaliti. Vršiti sadnju zdravih bokora jagode, koristiti zdravo zemljište gde ranijih godina nije utvrdjena pojava ove bolesti, a sadnju obavljati na dreniranim, rastresitim zemljištima.Pre sadnje živiće je poželjno potopiti u smešu fungicida  Venturin-SC ili Captan WP-50 i zemlje. Zemljište se može sterilisati pregrejanom vodenom parom ili ako se zagreje na 80°C u trajanju od 30 minuta i više.

Opširnije: Patogeni prouzrokovači sušenja i propadanja bokora jagode

Pojava: U pojedinim zasadima koštičavog voća (višnje) tokom maja registrovana je pojava rđaste grinje Aculus schlechtendali. U jačem intenzitetu zabeleženo je njeno prisustvo na jednogodišnjim sadnicama u rasadniku i mladjim stablima u zasadima višnje.

Simptomi i štetnost: Uočava se rdjasta, bronzasta boja naličja listova, koji se uvijaju ka unutrašnjosti. Smanjen je proces fotosinteze, što za posledicu ima zastoj u vegetaciji, plodovi postaju sitniji, a lišće može pre završetka vegetacije otpasti. Prevremeno opadanje lišća može prouzrokovati sušenje jednogodišnjih sadnica u rasadniku. Ukoliko dodje do retrovegetacije, voćka nepripremljena ulazi u zimski period, zbog čega postaje osetljivija na niske temperature.

Grinja Aculus schlechtendali na višnji1Sl. 1. Simptomi oštećenja na višnji od  Aculus schlechtendali.

Opširnije: Aculus schlechtendali - rdjasta grinja na koštičavom voću

Većina vinogradara prilikom tretiranja vinove loze u cilju suzbijanja bolesti tipa plamenjače i crne pegavosti primenjuje gotove kombinacije preparata na bazi bakra (Bordovska čorba, Bakarni kreč, Bakrocid, Bakarni oksihlorid,Bakarblau,Cuproxat,Funguran-OH,Kupragrin i dr.). Medjutim, dobar deo proizvodjača koristi Plavi kamen, kao jeftinije rešenje, i sami pripremaju Bordovsku čorbu za tretiranje kako vinograda, tako i ostalih  gajenih biljaka.

Kako bi proizvodjači što efikasnije pripremili Bordovsku čorbu za tretiranje,   ne samo vinove loze, već i drugih voćarskih i povrtarskih kultura, ovom prilikom dajemo recepturu za ispravno i kvalitetno pripremanje Bordovske čorbe korišćenjem Plavog kamena i gašenog, odnosno, negašenog kreča. 

Opširnije: Pravilna priprema Bordovske čorbe

Pretraži tekstove...

RizVN Login