Traitomine, poznate kao i buba poljubac, možda su i najopasnije bube na svetu, a sve zbog čudnog načina na koji šire bolest i otrove. Ove bube nisu smrtonosne zbog otrova – one su opasne jer zaraze ljude sa Čaga bolešću. Ovi insekti ne umiru nakon ugriza, tako da samo jedna buba može zaraziti veliki broj ljudi. Sakrivaju se u kućama i napadaju ljude dok spavaju. Uglavnom grizu mekano tkivo na usnama i očima. Čaga bolest se ne prenose ugrizom, nego izmetom koji ulazi u ljudsko telo kroz rane koje stvaraju.
Od 2008. godine, 16-18 miliona ljudi je zaraženo ovom bolesti, od koje 20.000 ljudi godišnje umre. Čaga uzrokuje teško oštećenje srca, a transplantacija srca je potpuno neefikasna jer parazit odmah napadne i novo srce.
U zatočeništvu gavran može naučiti govoriti bolje od nekih papagaja. Oni takođe oponašaju druge zvukove, kao što su motor automobila ili oglašavanje drugih životinja (posebno ptica). U prirodi su zabeleženi brojni slučajevi gavrana koji oponašaju vukove i lisice koje ‘zovu’ do leša životinje koju sam gavran nije u stanju rastrgnuti. Kada to umesto njih učini vuk ili lisica, gavran će čekati da oni završe svoju gozbu i zatim navaliti na ostatke.
Prema istraživačima, gavrani takođe koriste i ‘vrlo sofisticirane signale’. Drugim rečima, kao što mi na primer prstom pokažemo na neki objekat drugom čoveku, gavran kljunom pokaže drugom gavranu.
Da, postoje životinje mogu da menjaju pol onako kako njima odgovara. Jedan dan su ženke, a onda kada odluče, postanu mužjaci. Ova neverovatna pojava im omogućava da menjaju pol kada požele i na takav način u skoro svim uslovima mogu lako da produže vrstu.
Životinja koja je poznata po ovom fenomenu je ostriga, a postoje i druge životinje koje mogu da menjaju pol, ali ostrige zauzimaju prvo mesto po popularnosti !
Na zapadnoj strani grčkog ostrva Rodos, oko 25 kilometara od grada, nalazi se mesto poznato kao Dolina leptira. Dolina je poznata po tome što je svake godine krajem maja, po završetku kišne sezone, prekrije na hiljade Euplagia quadripunctaria rhodosensis leptira.
Tokom kišnog perioda leptiri žive u mediteranskom šikaru kao gusenice. Na kraju vlažne sezone one se preobraze u predivne leptire, a zatim tokom noći migriraju u potrazi za vlagom. Sledeći tok vlage, leptiri svake godine završe u dolini. Leptiri provedu celo leto u hladnom, vlažnom staništu doline. Na kraju se pare tokom poslednjih nedelja augusta i početkom septembra, kada većina ženki napušta dolinu. U nekim slučajevima one lete i po 25 km kako bi pronašle sigurno mesto za polaganje jaja, a zatim i umiru.
Maleni leptirići u proleće dožive svoju transformaciju iz gusenice, a već tokom leta izrastu u odrasle leptire. Prateći vlagu i miris stabala iz doline, oni započinju svoj put nazad i tako se celi ciklus ponavlja.
Nažalost, dolina je otvorena za posetioce, a povećan broj ljudi smanjuje broj leptira. Njih često uplaše zvukovi koje ljudi proizvode, pa zbog toga moraju leteti s jednog na drugo stablo, trošeći dragocenu energiju. Zbog toga, mnogi leptiri umru pre nego što se reprodukuju.
Pčele su neverovatno bitne za ekosisteme jer one su glavni oprašivači na Zemlji, ali zbog čega čujemo “zujanja” kada pčele lete ? U pitanju je brzina kojom se pokreću pčelina krila.
Kada bi ljudi uspeli da tom brzinom pokreću ruke, ljudsko telo bi se jednostavno „istopilo“ Pčela zamahne oko 11.400 puta u minuti, zbog čega i čujemo zvuk ‘zujanja’ .
Leptiri osim što su lepi izuzetno su i inteligentni. Naime, neke vrste jaja polažu na biljke koje u sebi sadrže otrovne materije. Gusenice potom jedu te biljke pri čemu zadržavaju u sebi te iste otrove. Kao takve postaju bezukusne pticama i drugim grabljiivcima.