Obolelo seme propada pre ili nakon klijanja. Na izniklim biljkama dolazi do nekroze i omekšavanja hipokotila tako da mlade biljke brzo polegnu, postanu smedje i vrlo brzo istrule. U toploj leji širenje parazita je koncentrično i dolazi do formiranja „golih mesta”.

Tipičan simptom je mrka obojenost prizemnog dela stabla koja je jasno odvojena od susednog zdravog dela tkiva. Iznad zaraženog dela biljke mogu da se formiraju adventivne žile.

Zaraženo seme ovim patogenom ne klija, truli i raspada se. Na mladim klijancima najpre se javljaju vodenaste pege, koje se povećavaju i za vrlo kratko vreme biljke propadaju.

Na izniklim biljkama u toplim lejama dolazi do propadanja korena ili stabla u prizemnom delu, koji dobija mrku boju i nekrotira. Tako obolele biljke poležu i na njima se javlja bela micelijska navlaka, koja se širi i po površini zemlje u vidu paučinaste prevlake. Polegle biljke pri većoj vlažnosti kao da se istope i po tom simptomu bolest je dobila naziv „topljenje rasada”. Propadanje biljaka u leji je u koncentričnim krugovima pri čemu nastaju „gola mesta” .

Starije biljke slabije obolevaju. Na njima se mogu zapaziti pege na stablu, zaostajanje u porastu i uvelost.